Разумевање фидуцијарних односа и њиховог значаја у праву

Фидуциа је латинска реч која значи „поверење“ или „поуздање“. У контексту закона, фидуцијар се односи на лице које има дужност да делује у најбољем интересу друге особе, познато као корисник. Фидуцијални однос је онај у којем једно лице има законску или моралну обавезу да делује у име друге особе и да делује у њеном најбољем интересу.ӕӕПримери фидуцијарних односа укључују:ӕӕ1. Однос повереника и корисника: Повереник је лице које држи имовину у поверењу у корист друге особе, познато као корисник. Повереник има фидуцијарну дужност да управља имовином у најбољем интересу корисника.ӕ2. Однос агент-принципал: Агент је особа која делује у име друге особе, позната као принципал. Агент има фидуцијарну дужност да делује у најбољем интересу принципала.ӕ3. Однос старатеља и штићеника: Старатељ је лице које именује суд да доноси одлуке у име малолетног или неспособног лица, познатог као штићеник. Старатељ има фидуцијарну дужност да поступа у најбољем интересу штићеника.ӕ4. Извршитељско-кориснички однос: Извршитељ је лице које је одговорно за управљање имовином умрлог лица и расподелу имовине према тестаменту. Извршитељ има фидуцијарну обавезу да поступа у најбољем интересу корисника.ӕӕУ свим овим односима, фидуцијар има законску или моралну обавезу да делује у најбољем интересу друге особе и да избегава било какав сукоб интереса или себе -диловање. Ако фидуцијар прекрши своју дужност, може се сматрати одговорним за било какву штету која настане.