Разумевање физикализма у неуронауци и психологији

Физикализам је филозофска позиција која тврди да се све, укључујући ментална стања и свест, може свести на физичке ентитете и процесе. Другим речима, физикализам поставља да се све појаве могу објаснити физичким законима и принципима, без потребе за нефизичким ентитетима или областима.ӕӕУ том смислу, физикализам је облик материјализма, који тврди да је материја основна супстанца стварности , и да се из тога може извести све остало. Физикализам се често супротставља дуализму, који поставља постојање нефизичких ентитета као што су душе или духови, и идеализму, који тврди да су ум или свест фундаментални аспект стварности.ӕӕ Физикалистичке теорије у неуронауци и психологији имају за циљ да објасне различите аспекте људског понашања и искуства, као што су перцепција, спознаја, емоције и свест, у смислу физичких процеса у мозгу и телу. Ове теорије се заснивају на идеји да је мозак физички систем који се може проучавати коришћењем метода физике и инжењеринга и да се ментална стања и процеси могу схватити као настали из интеракције неурона и других физичких компоненти мозга. ӕӕНеки примери физикалистичких теорија у неуронауци и психологији укључују:ӕӕ1. Неурални корелати свести, који имају за циљ да идентификују специфичне регионе мозга и процесе који су одговорни за свесно искуство.ӕ2. Рачунарска теорија ума, која поставља да се ум може схватити као компјутерски програм који обрађује информације и генерише понашање на основу инпута које прима.ӕ3. Хипотеза о отелотвореној спознаји, која тврди да су когнитивни процеси као што су перцепција и расуђивање засновани на чулним и моторичким системима тела.ӕ4. Неурална основа емоција, која настоји да разуме физичке механизме који леже у основи емоционалног искуства и понашања.ӕӕ Све у свему, физикализам је филозофска позиција која је имала значајан утицај на развој модерне неуронауке и психологије, и наставља да обликује наше разумевање природа ума и свести.