Разумевање формирања и консолидације меморије

Поновна ексцитација је процес којим се неурон може поново активирати након што је био миран неко време. Ово се може десити када је неурон изложен истом или сличном стимулусу који је раније изазвао паљење. Поновна ексцитација може довести до јачања синаптичких веза и формирања дуготрајних сећања.ӕӕ10. Која је разлика између краткорочне и дуготрајне меморије? ӕӕ Краткорочна меморија се односи на привремено складиштење информација у мозгу, које обично траје од неколико секунди до једног минута. Дугорочно памћење се, с друге стране, односи на трајно складиштење информација у мозгу, које може трајати сатима, данима, па чак и годинама. Дуготрајно памћење се даље може поделити на декларативно памћење (памћење чињеница и догађаја) и процедурално памћење (памћење вештина и навика).ӕӕ11. Шта је консолидација ?ӕӕКонсолидација је процес којим се сећања преносе из краткорочне у дуготрајну меморију. Овај процес подразумева промене у снази и структури синаптичких веза између неурона, као и интеграцију нових информација у постојеће неуронске мреже. Консолидација се може десити током спавања или периода одмора, а сматра се да укључује јачање синаптичких веза и формирање нових неуронских путева.ӕӕ12. Шта је поновна консолидација?ӕӕПоновна консолидација је процес којим се дугорочна сећања могу ажурирати или модификовати. Ово се дешава када се претходно консолидована меморија преузме и поново доживи, омогућавајући интеграцију нових информација и модификацију постојећих неуронских мрежа. Поновна консолидација може довести до јачања или слабљења синаптичких веза, у зависности од природе нове информације и контекста у коме се она сусреће.ӕӕ13. Која је улога неуротрансмитера у формирању памћења?ӕӕНеуротрансмитери играју кључну улогу у формирању памћења модулацијом снаге и времена синаптичких веза између неурона. На пример, неуротрансмитер ацетилхолин (АЦх) је укључен у формирање дуготрајних сећања, док је неуротрансмитер глутамат укључен у формирање краткорочних сећања. Други неуротрансмитери, као што су допамин и серотонин, такође могу играти улогу у формирању и проналажењу меморије.ӕӕ14. Која је разлика између неурона и глијалне ћелије?ӕӕНеурони су специјализоване ћелије које преносе информације путем електричних и хемијских сигнала. Глијалне ћелије, с друге стране, пружају подршку и функције одржавања за неуроне, као што су снабдевање хранљивим материјама и кисеоником, уклањање отпадних производа и модулација активности неурона. Постоји неколико типова глијалних ћелија, укључујући астроците, олигодендроците и микроглију.ӕӕ15. Шта је синаптичка пластичност ?ӕӕСинаптичка пластичност се односи на способност синапси да мењају снагу на основу искуства или образаца активности. Ово може довести до јачања или слабљења синаптичких веза између неурона, омогућавајући учење и формирање памћења. Постоји неколико типова синаптичке пластичности, укључујући дуготрајну потенцирање (ЛТП) и дуготрајну депресију (ЛТД), за које се сматра да су укључени у формирање дуготрајних сећања.