Разумевање фрикативних сугласника: дефиниција, примери и карактеристике

У фонетици, фрикатив је врста консонантног звука који настаје сужавањем вокалног тракта, узрокујући да ваздух струји кроз мали отвор, стварајући високофреквентни турбулентни ток ваздуха. Ово производи звук шиштања или шапата.ӕӕ Примери фрикатива укључују:ӕӕ* /с/ и /з/ (алвеоларни фрикативи)ӕ* /ʃ/ и /ʒ/ (пост-алвеоларни фрикативи)ӕ* /ф/ и /в/ (лабио-дентални фрикативи)ӕ* /θ/ и /ð/ (међузубни фрикативи)ӕ* /к/ и /ɣ/ (веларни фрикативи)ӕӕФрикативи се разликују од других типова сугласника, као што су стоп и назални, јер се не подразумевају потпуно затварање вокалног тракта. Уместо тога, ваздух струји кроз уски отвор, стварајући високофреквентни звучни талас.