Разумевање јахвистичког извора у хебрејској Библији

Термин „јахвистички“ потиче од имена ИХВХ (יהוה), што је хебрејски назив за Бога који се налази у хебрејској Библији. Ово име се састоји од четири хебрејска слова: иуд (י), хеи (ה), вав (ו) и хеи (ה). Термин „јахвистички“ је скован да опише стил и садржај материјала који се приписује овом имену, посебно у Петокњижју (првих пет књига хебрејске Библије).ӕӕ Јахвистички материјал карактерише низ карактеристичних карактеристика, укључујући:ӕӕ1. Употреба имена ИХВХ: Јахвистички материјал је једино место у хебрејској Библији где се име ИХВХ користи да се односи на Бога.ӕ2. Нагласак на светости Бога: Јахвистички материјал наглашава Божју светост и важност одржавања Његових закона и заповести.ӕ3. Употреба поетског језика: Јахвистички материјал често користи поетски језик и слике да опише Божју моћ и величанство.ӕ4. Усредсредите се на однос између Бога и Израела: Јахвистички материјал наглашава посебан однос између Бога и народа Израела, као и савез који постоји између њих.ӕ5. Наративна структура: Јахвистички материјал је често организован око наративне структуре, при чему су догађаји и приче представљени одређеним редоследом како би се пренела одређена порука или тема.ӕӕ Верује се да је јахвистички извор писао више аутора током одређеног временског периода, а сматра се да је састављена у свој садашњи облик током периода вавилонског изгнанства (6. век пре нове ере). Тачан идентитет аутора и уредника јахвистичког материјала није поуздано познат, али се верује да су га написали свештеници и друге верске вође који су били посвећени очувању традиције и закона Израела.