Шта је стентирање? Процедура, врсте, користи и ризици

Стентирање је медицинска процедура која се користи за отварање зачепљених или сужених крвних судова у телу. Укључује постављање мале мрежасте цевчице, која се зове стент, у захваћени суд како би се одржао отворен и побољшао проток крви.ӕСтентови су обично направљени од метала или пластике и долазе у различитим величинама и облицима у зависности од локације и величине блокаде. Могу се користити за лечење различитих стања, укључујући болест коронарних артерија, болест периферних артерија и стенозу бубрежне артерије.ӕТоком процедуре, прави се мали рез на нози или руци и катетер (танка, флексибилна цев) се убацује у захваћени крвни суд. Катетер се води кроз тело помоћу технологије рендгенског снимања све док не дође до блокаде. Када се тамо нађе, стент се поставља и шири како би се отворио крвни суд.ӕСтентирање се може обавити под локалном анестезијом или седативом, у зависности од сложености процедуре и укупног здравља пацијента. Након процедуре, пацијенти ће можда морати да узимају лекове како би спречили стварање крвних угрушака и смањили запаљење.ӕДоступне су различите врсте стентова, укључујући:ӕ1. Голи метални стентови: Ово су најчешћи тип стента и направљени су од метала. Они су јефтинији од других типова стентова, али постоји већа вероватноћа да ће изазвати стварање ожиљног ткива у крвном суду.ӕ2. Стентови који елуирају лекове: Ови стентови су обложени леком који помаже у спречавању формирања ожиљног ткива и смањује ризик од крвних угрушака. Они су скупљи од голих металних стентова, али су се показали ефикаснијим у побољшању исхода за пацијенте.ӕ3. Биоресорбабилна васкуларна скела: Ови стентови су направљени од биоразградивог материјала који тело апсорбује током времена. Они су дизајнирани да пруже подршку крвним судовима, а истовремено подстичу зарастање и поновни раст ткива крвних судова.ӕ4. Покривени стентови: Ови стентови имају посебан премаз или покривач који помаже у спречавању стварања крвних угрушака на површини стента.ӕПредности стентирања укључују:ӕ1. Побољшан проток крви: Стентирање може помоћи да се побољша проток крви кроз захваћени крвни суд, смањујући симптоме као што су бол у грудима или слабост ногу.ӕ2. Смањен ризик од срчаног или можданог удара: Отварањем зачепљених крвних судова, стентирање може смањити ризик од срчаног или можданог удара.ӕ3. Минимално инвазивна процедура: Стентирање се обично изводи кроз мали рез, што га чини минимално инвазивном процедуром са мањим ризиком од компликација у поређењу са операцијом на отвореном срцу.ӕ4. Брзо време опоравка: Пацијенти који се подвргну стентирању често доживљавају брзо време опоравка, при чему многи људи могу да се врате својим нормалним активностима у року од неколико дана.ӕМеђутим, постоје и потенцијални ризици и компликације повезане са стентирањем, укључујући:ӕ1. Крвни угрушци: Стентови могу повећати ризик од стварања крвних угрушака у захваћеном крвном суду.ӕ2. Рестеноза: Крвни суд се може поново зачепити током времена, што захтева додатно лечење.ӕ3. Инфекција: Као и код сваке медицинске процедуре, постоји ризик од инфекције стентирањем.ӕ4. Алергијска реакција на контрастну боју: Неки пацијенти могу искусити алергијску реакцију на контрастну боју која се користи током процедуре.ӕВажно је да пацијенти разговарају са својим лекаром о ризицима и предностима стентирања пре него што се подвргну процедури. Одлука о подвргавању стентирању зависиће од тежине блокаде, укупног здравља пацијента и других фактора.